Dan Demokratske Republike Azerbejdžan

Pre 102 godine 28. maja Nacionalni savet Azerbejdžana proglasio je Demokratsku Republiku Azerbejdžan (DAR), prvu parlamentarnu demokratiju u islamskom svetu. Taj događaj je ostavio veoma upečatljiv trag ne samo u mnogovekovnoj i bogatoj istoriji državnosti Azerbejdžana, već i na društveno-polititički život celog muslimanskog istoka.

Azerbejdžan nije samo mesto gde se geografski spajaju Istok i Zapad, već i mesto gde se različite civilizacije harmonično slivaju jedna u drugu. To je država puna lepih iznenađenja. Ne retko je nazivaju Zemljom vatre. U njoj je sve jedinstveno: priroda i kultura, istorija, običaji i tradicija, arhitektura i spomeničko nasledje. I dan danas na teritoriji savremene države, žive plemena poklonika vatre a o tome svedoče i mnogobrojni sačuvani crteži na kamenu, statue božanstava i drevni hramovi. Azerbejdžan je oduvek bio poznat po svojim tepisima, zaratustrijanskim hramovima, crnom čaju i izvanrednim konjanicima. I danas je teško reći šta je Azerbejdžan: Evropa ili Azija? Kultura je bliska Turskoj a u svemu ostalom se oseća uticaj Persije i Rusije.

Geografski položaj Azerbejdžana je tokom vekova uticao na istoriju i sudbinu zemlje. Kao nezavisna zemlja, spoznajući svoj strateški položaj, Azerbejdžan je vredno radio kako bi pretvorio geografiju u prednost.

Strategija razvoja Azerbejdžana, koju je razradio opštenacionalni lider azerbejdžanskog naroda Hejdar Alijev uspešno nastavlja sadašnji predsednik Ilham Alijev. To oslikava, između ostalog, aktivni doprinos Azerbejdžana celokupnom razvoju regiona. Kao primer može se navesti realizacija krupnih projekata eksploatacije energetskih resursa u kaspijskom delu Azerbejdžana, njihov transport naftovodom Baku-Tbilisi-Džejhan, gasovodom Baku-Tbilisi-Erzurum, projekti TANAP i TAP, koji imaju veliki značaj za privredni razvoj ne samo Azerbejdžana, već i drugih država regiona, doprinose njihovoj međusobnoj saradnji, integraciji u međunarodnu zajednicu i obezbeđenju energetske sigurnosti Evrope.

U Azerbejdžanu kada je u pitanju Srbija, srpska ikona je Milorad Pavić, koji je napisao svetski poznati roman o Hazarima. U Bakuu ljudi govore i o srpskom velikanu svetske nauke Nikoli Tesli, kome je podignut spomenik u jednom centralnom delu Bakua. Ljubitelji sporta, naravno, znaju mnogo toga o teniseru Novaku Đokoviću, kao i drugim sportistima iz Srbije. Očigledno da su odnosi srpskog i azerbejdžanskog naroda dobri i da su u uzlaznoj putanji. O tome govori i postojanje u Srbiji Društva srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva. I na državnom nivou Srbija i Azerbejdžan su razvili prijateljske odnose koji se odvijaju u zajedničkom interesu.