U pozadini opštih rasprava 75. sednice Generalne skupštine UN, u vreme kada se svet bori protiv pandemije kovid-19, agresivno vojnopolitičko rukovodstvo Jermenije pribeglo je još jednoj vojnoj avanturi i provokaciji.
Dvadesetsedmog septembra 2020. oružane snage Jermenije su, grubo kršeći režim prekida vatre, započele paljbu iz krupnokalibarskog naoružanja, minobacača i artiljerije različitog kalibra na položaje i gustog naseljena sela Republike Azerbejdžan. Među civilnim stanovništvom i vojnim licima Azerbejdžana ima mrtvih i ranjenih. Takođe je naneta ozbiljna šteta kućama i civilnim objektima, ubijeno je 13 azerbejdžanskih dživila, uključujući 2 deteta i 2 starija lica, a preko 40 civila bilo je hospitalizovano.
U cilju sprečavanja naredne vojne agresije Jermenije i obezbeđenja sigurnosti gusto naseljenih područja civilnog stanovništva duž linije razdvajanja, oružane snage Republike Azerbejdžan preduzimaju kontraofanzivne i proporcionalne mere u okviru prava na samoodbranu i u punoj saglasnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom.
Još jedna jermenska agresija na Azerbejdžan predstavlja grubo kršenje temeljnih normi i principa međunarodnog prava, rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 822, 853, 874 i 884 iz 1993. godine, koje zahtevaju potpuno i bezuslovno povlačenje vojnih trupa Jermenije sa okupiranih teritorija Azerbejdžana, kao i međunarodnog humanitarnog prava, uključujući Ženevske konvencije iz 1949. i odgovarajuće Dodatne protokole.
Novi akt agresije Jermenije na Azerbejdžan, počinjen 27. septembra ove godine, nastavak je provokativnih akcija Jermenije koje su preduzete poslednjih meseci, uključujući pokušaj napada u pravcu Tovuza 12. i 16. jula, diverziono-izviđačku provokaciju u pravcu Goranboja 23. avgusta, sprovođenje politike nezakonitog naseljavanja okupiranih teritorija Azerbejdžana, kao i provokativne izjave i akcije agresivnog vojnopolitidžkog rukovodstva Jermenije.
Uloga Turske ima stabilišući karakter u regionu i od prvog časa kada je svetska zajednica saznala da je Jermenija napala Azerbejdžan, Turska nedvosmisleno izjasnila u znak podrške Azerbejdžanu, u znak podrške međunarodnom pravu. U tome se, upravo, i sastoji uloga Turske, ni u čemu više. Turska nam pruža moralnu podršku i zahvalni smo turskom rukovodstvu, Predsedniku i turskom narodu na solidarnosti i podršci. Turska ne učestvuje u ovom sukobu u bilo kakvom drugom svojstvu. A sve glasine da Turska učestvuje kao strana u sukobu, koje se šire sa jermenske strane, imaju provakativan karakter – to su lažne vesti (fake news).
Još uvek se očekuje odgovor i objašnjenje vojnih vlasti Jermenije o dva srušena SU-25. Jermenija je u svrhu propagande i u pokušaju da sakrije svoju sramotu, pokušala da okrivi nevidljivi avion „F16“.
Avioni F-16 turskog vojnog vazduhoplovstva ni na koji način ne učestvuju u ratnim dejstvima. Danas je, uzimajući u obzir savremene tehnologije, vrlo teško nešto sakriti, pošto postoje objektivni načini praćenja, postoje satelitska posmatranja, i stoga je vrlo lako proveriti da je ovo još jedna provokacija. Jasan nam je cilj jermenske strane – stvaranje takvih lažnih vesti, kao prvo, u cilju omalovažavanje borbene sposobnosti azerbejdžanske vojske, koja sada časno ispunjava zadatak vraćanja teritorijalnog integriteta, a takođe stvaranje utiska da se sukob rasplamsava, da se u njega uključuju treće zemlje, a time i pokušaj da se privuče što više zemalja kako biste opravdali svoju provokaciju. Turska nije strana u sukobu, ne učestvuje u njemu ni na koji način i za tim nema potrebe.
Poslednjih dana svedoci smo kampanje blaćenja pune laži i kleveta u nekim stranim medijima o tome kako su navodno „militanti iz Sirije raspoređeni u Azerbejdžan“. Nema sumnje da Jermenija stoji iza ovih navoda koji se ne zasnivaju ni na kakvim činjenicama i šire se u obliku intervjua sa izmišljenim ljudima. Cilj ove klevetničke kampanje je pokušaj kompenzovanja negativnog međunarodnog javnog mnjenja, kreiranog na osnovu demonstrativnog preseljenja predstavnika terorističkih organizacija sa Bliskog istoka na okupirane teritorije Azerbejdžana od strane Jermenije, što je grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Brojne su činjenice o upotrebi terorističkih grupa i plaćenika u vojnim operacijama tokom okupacije Nagorno-Karabaha i okolnih regiona Azerbejdžana od strane Jermenije. Trenutno, jermensko rukovodstvo nastavlja ovu politiku i široko koristi ekstremističke elemente protiv Azerbejdžana kao deo svog novog čina agresije. Tako, plan Jermenije za stvaranje „dobrovoljnih militantnih grupa“ koje će se koristiti u vojne svrhe usmeren je na korišćenje „usluga“ terorista koji su godinama premeštani u Jermeniju sa Bliskog istoka.
Za razliku od Jermenije, koja je godinama proživljavala ozbiljnu demografsku krizu usled koje nije mogla da opremi svoje oružane snage, Azerbejdžan, kao što je već bilo navedeno, ima punopravne oružane snage, a te oružane snage su toliko profesionalne i jake da za postizanje postavljenog cilja nisu potrebne nikakve spoljne sile, posebno neregularne grupe.
Ove lažne tvrdnje su nekompatibilne sa vojno-tehničkog stanovišta, jer im nedostaje jednostavna logika. Razni izvori tvrde da je u Azerbejdžan navodno dovedeno nekoliko stotina plaćenika. Tada se postavlja takvo pitanje; Da li u kontekstu mogućeg sukoba dve regularne vojske može li mali broj neregularnih grupa promeniti odnos snaga? Naravno, oni koji šire dezinformacije nisu u mogućnosti da odgovore na ovo pitanje.
Jermenski mediji izvestili su da su dvojica novinara francuskog lista „Le Monde“ povređena u okupiranoj regiji Nagorno-Karabah Republike Azerbejdžan.
Želeli bismo da napomenemo da Jermenija organizuje posete novinara na području vojnih operacija, čime ugrožava živote stranih novinara i grubo krši međunarodno humanitarno pravo.
Podsećamo da je Ministarstvo odbrane Republike Azerbejdžan dalo zvaničnu izjavu 27. septembra 2020. godine da Vojska Azerbejdžana ne gađa civile i civilnu infrastrukturu i da, za razliku od okupatorske Jermenije, ispunjava zahteve odredbi međunarodnog humanitarnog prava , uključujući Ženevske konvencije tokom vojnih operacija.
Namerno odvođenje stranih novinara u opasnu zonu jasno pokazuje da jermenska vlada ignoriše svoje obaveze da osigura bezbednost novinara i koristi strane novinare u svoje propagandne svrhe.
Apelujemo na strane novinare da dobiju saglasnost azerbejdžanske strane u vezi sa posetama okupiranom Nagorno-Karabahu i susednim regionima Republike Azerbejdžan.
Azerbejdžan je više puta upozoravao međunarodnu zajednicu da se Jermenija priprema za novi čin agresije i rata, kao i da je prisustvo jermenskih oružanih snaga na okupiranim teritorijama Azerbejdžana glavna pretnja regionalnom miru i stabilnosti.